Наша колегиница, професорица математике, Маја Рогић, већ неко време живи и ради у Кини у граду Тјанђину. Верујем да ће њени ученици, који је често спомињу, бити задовољни да је виде веселу и насмејану на кинеској телевизији.

„Дан по дан школски календар сећања“

Највећи утисак на мене оставило је сазнање о томе, колико нас је учествовало у пројекту, као и колико података смо поставили на једно место. Сматрам да би сви ученици основних и средњих школа требали да га користе за стицање знања и изградњу властите личности. На конференцији за медије чули смо пуно занимљивих и интересантних ствари о пројекту и његовом значају за наш образовни развој.

-Истраживачка шетња-


У шетњи смо видели много разноврсних споменика и грађавина које имају врелики утицај на данашњи развитак државе и друштва у њој.

Највећу знатижељу и интересовање у мени је побудио Храм Светог Саве, његов ентеријер и екстеријер, положај на ком се налази и његова величанственост. Његову посебност доживео сам и кроз дивну мелодију његових 12 звона, која су се истовремено огласила када је било тачно 2 сата поподне.

Такође ме је одушевило и оно што сам имао прилике да сазнам о Националној библиотеци Србије.У време када је подигнута, Национална библиотека је била најмодернија културна установа у целој држави. У њој је било мноштво драгоцене литературе, а током Првог светског рата велики део фонда је нестао, док је остатак премештен на више различитих локација: Београд, Ниш и Косовску Митровицу. Највећа трагедија се десила током бомбардовања 6. Априла 1941. године. Тада је библиотека изгорела до темеља.

Углавном, моји утисци са студијског путовања у Београд су вема позитивни. Све што сам видео и чуо било је корисно за мене, а вероватнио и за моје школске другаре. Радећи на пројекту много тога смо сазнали о нашој историји.

Милован Нововић 2/13
СШ „Светозар Милетић“, Нови Сад

Ово је феноменална прича о Рикију Мереки који је за само 44 дана пропутовао кроз 11 земаља и тиме остварио сан сваког просечног човека. 

Био је на 18 летова...прешао 61155км ...користио је две камере....и тако је снимио фантастичне филмиће са темама ПОКРЕНИ СЕ, НАУЧИ и ЈЕДИ. Погледајте, обавезно!!!

Почетак нашег путовања је био понедељак 23. децембра 2013. Ујутру око пола осам смо сели у не тако леп и сређен аутобус и кренули на Златибор. Оно што нас одушевљава јесте та атмосфера која влада на планини. Људи су тамо љубазни, добродушни, што је данас ипак нажалост реткост.. На Златиборској пијаци од ране зоре људи, вишеслојно обучени продају мед, разноразне мелеме за разноразне болести, домаће природне чајеве, магнете, санке, ракије ...
 Наши домаћини код којих смо одсели су били и више него дивни. Најважније питање које су нам постављали сваког јутра кад се необавезно сретнемо у дворишту било је „Јел вам топло ?“. Нисмо остали пуно, свега недељу дана, но ипак доста за одмор од града и људи са којима живимо свакодневно.
Стигли смо 28.-ог а већ 29.-ог смо кренули за Словенију. Аутобус нас је овог пута оставио неравнодушне. Седишта су била кожна, а у сваком седишту је постојао улаз за слушалице како би могао да слушаш музику и не трошиш батерију на свом телефону, а из плафона су излазили мали телевизори када би се пустио неки филм. Ишли смо у групи, неки су били из Новог Сада, неки из Београда. Стигли смо најзад у Љубљану. Време је било лоше, али то нас није спречило да максимално уживамо у њој. Хотел је био изненађујуће добар. Имао је око деведесет канала на тв-у што је ипак поприлично доста с обзиром да је то ипак не тако добар хотел. Оно што је увек лепо видети то је земља која функционише добро – а управо је таква Словенија. Барем тако делује. Природа од Љубљане , као главног града, до Крања, који је мали градић, па до Бледа, великог језера, је свуда беспрекорна. Но, можда је то зато што сваки улаз наплаћују поприлично. Једна занимлљивост са којом ћемо завршити ову репортажу јесте да је прва кремпита у свету направљена на Бледу, а рецепт долази управо одавде, из Војводине!